Наша историја

   Још у 19. веку у Панчеву су постојала бројна занатлијска, радничка, ђачка, црквена и друга дилетантска удружења и групе које су неговале хорско, драмско, фолклорно и музичко стваралаштво. Такве тенденције бујале су и на почетку 20. века, па се памти дилетантска група „Слобода“ основана 1919. године која је убрзо прерасла у радничко уметничко друштво које је постојало до 1924. године.

  После ове године било је више покушаја обнављања некадашњих и оснивања нових група сличног карактера, али они су били неуспешни. Тек 1936. године Месно синдикално веће започело је рад на формирању радничког културно-уметичког друштва и до краја године властима поднела документацију за регистрацију друштва „Абрашевић“. Међутим, одлуком тадашњег владајућег режима захтев за регистрацију културно-уметничког друштва је одбијен. Месно синдикално веће било је упорно и истрајно у својој намери, па је почетком пролећа 1937. године реализовало неколико јавних наступа, обзиром на то да је организовање и рад Друштва текао без икаквих потешкоћа. Након залагања др Душана Дуде Бошковића код Васе Исајиловића, тадашњег председника панчевачке општине и препорука које су стигле из Београда, 30. маја 1937. године власт је одобрила да буде регистрована радничка уметничка група „Абрашевић“, као огранак истоименог друштва из Београда.

  За врхунске резултате у фолклору које је „Абрашевић“ остваривао несумњиво је највећа заслуга Добривоја Путника. Професионално ангажован у Националном ансамблу „Коло“, увек је налазио времена за „Абрашевић“, његову праву лабораторију игре. У музичким секцијама, поред хора и групе певача, постојао је и стални народни оркестар, забавни оркестар и тамбурашки оркестар.

   Кроз „Абрашевић“су прошла многа позната имена из света културе, уметности, науке, привреде, спорта. Према неким реконструкцијам, од свог оснивања до данашњег дана, кроз „Абрашевић“ је прошло између 14 000 и 15 000 активних и помажућих чланова и симпатизера.„Абрашевић“ је највећи број наступа имао у Панчеву, што је и природно, али је своје програме приређивао и широм тадашње државе. Списак места у којима је друштво наступало немогуће је сачинити.

  До 2000. године приређено је близу 2500 концерата и наступа. Већ 1945. године „Абрашевић“ је гостовао у Вршцу. Потом су уследили: Београд, Нови Сад, Загреб, Бачка Паланка, Винковци, Чачак, Горњи Милановац, Ковин, Пландиште, Куманово, Рума, Ковачица, Бела Црква, Опово, Лозница, Алибунар, Сомбор, Књажевац, Приштина, Сплит, Бечеј, Љубљана, Приједор, Охрид, Марибор, Велење, Сарајево, Скопље, Бања Лука, Осијек, Зеница, Суботица, Призрен, Подгорица, Кикинда, Пљевља, Косовска Митровица, Бар, Ниш, Мостар и још многи други градови. Непотпуна евиденција каже да је „Абрашевић“ приредио 300 концерата у иностранству, у Немачкој, Аустрији, Француској, Холандији, Швајцарској, Монаку, Италији, Румунији, Бугарској, Грчкој, Мађарској, Турској, Данској, Украјини, Португалу, Тунису.

  Културно-уметничко друштво „Абрашевић“ било је актер многих уметничких, спортских, привредних, туристичких, али и политичких манифестација. Године 1980. у престижном Центру „Сава“ „Абрашевић“је био једини војвођански ансамбл који је приредио програм за учеснике конгреса УНЕСКО-а. Поред тога, учествовао је у пратећим програмима „Зимске олимпијаде“ у Сарајеву 1984. и наступио је у пратећим програмима „Универзијаде 1987“ у Загребу, опет као једини из Војводине.

  Радећи на очувању културне баштине овог поднебља „Абрашевић“ и његови најбољи чланови оставвили су више аудио и видео снимака у архивама РТВ-а Нови Сад и РТВ-а Београд. Ти снимци су: „Банатска свадба“, кореографија „Војводина“, кореографија „Банат“, банатска музика на гајдама и старе банатске народне псме. Захваљујућу свему томе „Абрашевић“ је носилац највиших признања, одликовања, плакета и друштвених, културно-уметничких и стручних награда. Те награде су: Орден заслуга за народ, Првомајска награда савеза синдиката, Награда ослобођења Војводине, „Искра културе Војводине“, Плакета СУБНОР-а Југославије, Октобарска награда општине Панчево. Уметнички руководиоци ичланови Друштва понели су признања као што су „Вукова награда“, „Искра културе Војводине“ и Октобарска награда Панчева.